Пређи на главни садржај

Постови

Оријентални указивач

Амин Малуф Историјска личност, историјски догађаји и имагинација Амина Малуфа, толико познато, толико својствено овом писцу, да прераста у парадигму његовог овеопуса. Али он то ради тако добро и налази тако добре животне приче да му је свака књига право благо, а порука обавезно пацифистичка. Уметност је намењена свим народима, а Малуфова дела су дела за сваког човека и за све народе и он мора бити космополита по „верском“ убеђењу. Малуф је Либанац, рођен и одрастао на подручју где се због вере и у име вере ратује и убија, у наследство је добио неслућено богатство митова и легенди, на којима је могао да ради и које је могао да обликује. Пише на француском и аутор је великог броја белетристичких дела, али и историјских књига. Издвајају се: Убилачки идентитет, Крсташки ратови у очима Арапа, Самарканд, Дезоријентисани, Вртови свелости, Леон Африканац, Таниосова стена. Прикази су представљени случајним редом зато што свако приказано дело представља врхунски ужитак и не могу да се опре...
Недавни постови

Милан Кундера и његова неподношљиво лепа проза

Милан Кундера , пореклом Чех, пасошем Француз, у стварности космополита сломљеног срца због домовине за којом чезне, за којом пати, о којој пише. Домовином из које је морао да иде као и многи несрећни срећници који нису делили судбину срећних несрећника који су иструлили у стварности соц- реализма, осуђени од малих и лакомих комшија, подмитљивих политичара и штуцавих вођа. Он је један од оних бесмртних о којима је писао, један од оних који ће, и након свакоме суђеног краја, наставити да обитава преко другог медијума, у срцима својих читалаца. Један је од најбољих живих писаца који, гле чуда, нису добили Нобела. А пише магично лако, са дубином Маријанског рова, ширином детиње маште, осмехом заљубљене тинејџерке и тугом напуштеног пса. Аутор бројних дела и даље живи у Француској, пише на Француском и ретко одлази у љубљену и од соц- реализма ослобођену Чешку. Најпознатија дела: Неподношљива лакоћа постојања, Шала, Књига смеха и заборава, Опроштајни валцер, Бесмртност, Идентитет, Живот...

Лирска проза Јунгове ученице

Олга Токарчук Увек се радо сетим те, мојим родитељима, вољене серије Грлом у јагоде и оне чувене реченице „Те 19... године...“, коју су многи позајмљивали у својим емисијама или забавним текстовима. Дакле „Те 2013. године...“ збиле су се бројне згоде и незгоде, а почасни гост на сајму књига у Београду била је Пољска. Сматрам себе пацифистом, не осуђујем ничије поступке, али народ по својој еманципованости гледам по томе да ли у свом поносном јату имају неког битног књижевника или научника. Марија Кири, Сјенкијевич, Лем, Сингер, предивна Вислава, у неку руку и Грас, али и лично пријатељство са пар дивних људи пољског порекла спокојно су ми пружали догматску стварност о космополитском и пажње вредном народу. А онда се из сајамског истраживања у књижевном свету јавила једна дивна пољска књижевница која ми је натерала блажени осмех на лице док ишчитавам њене писане мисли. Недуго потом Нобел за књижевност, заслужено, без мрље на и једној страници њених књига, без и једне речи побуне, без би...

У хладовини јапанске трешње са Ишигуром

Казуо Ишигуро, потомак самурајске породице из Нагасакија, рођен 1954. године, још као дете се са родитељима обрео у Енглеској, која му је и данас пребивалиште. Наводи се да је он британски романописац, а писац књиге Остаци дана то свакако  и јесте. Ипак уколико се одлучите да читате књигу Нејасан поглед на брегове или Сликар пролазног света видећете да је апсолутно у питању јапански писац. Са треће стране јавиће се у вама орвеловски осећај када читате Не дај ми никада да одем, кафкијански када читате Неутешни или андерсеновски док прелиставате Закопани џин. А то све јесте и главни квалитет овог писца плаве крви, одмереног и интригантног, та његова разноврсност у темама, стиловима, та моћ преображаја, а са друге стране типично његова оригиналност која вас не доводи у недоумицу да га помешате са неким другим писцем јер одмах погађате, да то је Ишигуро. Са само седам романа (пишем само јер бих волео да их је много више) добитник је и Букерове (1989. године, књига Остаци дана) и Нобе...

Жудња за Ротом

Филип Рот... ...амерички писац јеврејског порекла који никога не оставља равнодушним. Неки га обожавамо и дивимо се свакој његовој реченици у свакој новој књизи за којом трагамо, смејемо се догодовштинама његових књижевних јунака, тугујемо у тренуцима када описује њихове кризе, депресивне боравке у четири зида и промишљамо са сваком оштром критиком савременог друштва и малог човека, док неки не могу да поднесу његове излете у еротику којима нас лепршаво заводи попут пана док нас води у најскривеније кутке свог умног лавиринта где се крију опомене, истина и често бол. За књигу Америчка пасторала добио је пулицерову награду, али то није једина квалитетна књига у његовом опусу. Од осталих књига издвајају се: Професор жудње, Сабатов театар, Људска мрља, Удала сам се за комунисту, Умирућа животиња, Огорчење, Портнојев синдром, Завера против Америке. Фантастичан писац, фантастично заводљиве реченице и оштрог језика један од оних које ми је даривао кутак. Књиге ћу писати по жудњи за њима...

Кортасаров пут до Неба

Школице- Хулио Кортасар „А шта ако нешто испомешамо, ако вам нешто побркамо? У првом тому су биле неке страшне компликације, он и ја смо сатима расправљали да нису можда погрешили приликом штампања текстова. Не мари. Моја књига може да се прочита како коме одговара. Liber fulguralis, мантички листови, ето тако. Највише што чиним јесте да ствари сређујем онако како бих и сам волео поново да их читам. У најгорем случају ако и погрешите, може да испадне савршено.“ Школице, та безбрижна дечја игра, на једној страни земља, на другој страни небо. И књига, Кортасарова, попут игре без краја са скоковитим читањем пуним повратака и нових тражења. Мит, религија и симбол. Симболи као знаци носе неку поруку и воде попут мапе до ризнице знања. Налазе се свуда око нас затворени или отворени траже шифрарник за њихово откривање кроз детективску игру без коначних решења. А Кортасар воли да се игра и тражи у читаоцу активног партнера за ту игру, тражи читаоца сарадника, позива га да доврши мисао...

Мишимин поглед на људску глупост

Заљубљеник у Мишиму опростићу му све излете у мени мрске животне теме, пажљиво ћу прочитати свако слово у коме несвесно објашњава садашњост моје земље, а све то да бих у описима Мишиминих јунака видео очи мојих суграђана, комшија и познаника и да бих запљескао, да ме и у свом зен светилишту чује, мајстор приповедања. Тај самурај модерног доба дубоко задире у месо трулежи, трулином одише његова проза док попут филозофа тражи узрок трулине да би је истакао, изнео на површину и показао је свима прстом праведника. Похлепа, лаж, лицемерје, борба за власт која се води на путу којим су посута невина срца, сусрет старог и новог савременог Јапана. Казу је средовечна жена управља поседом Сецуоган, са популарним рестораном који окружују паркови и природа. Та пуначка жена, која напросто кипи од позитивне енергије, од Сецуогана је направила угледно састајалиште богате и политички активне господе. Пријем групе пензионера доводи до њеног сусрета са традиционалним Ногућијем, политичким вођом радика...