Филип
Рот...
...амерички писац јеврејског порекла који никога не оставља
равнодушним. Неки га обожавамо и дивимо се свакој његовој реченици у свакој
новој књизи за којом трагамо, смејемо се догодовштинама његових књижевних
јунака, тугујемо у тренуцима када описује њихове кризе, депресивне боравке у
четири зида и промишљамо са сваком оштром критиком савременог друштва и малог
човека, док неки не могу да поднесу његове излете у еротику којима нас лепршаво
заводи попут пана док нас води у најскривеније кутке свог умног лавиринта где
се крију опомене, истина и често бол. За књигу Америчка пасторала добио је
пулицерову награду, али то није једина квалитетна књига у његовом опусу. Од
осталих књига издвајају се: Професор жудње, Сабатов театар, Људска мрља, Удала
сам се за комунисту, Умирућа животиња, Огорчење, Портнојев синдром, Завера
против Америке. Фантастичан писац, фантастично заводљиве реченице и оштрог
језика један од оних које ми је даривао кутак. Књиге ћу писати по жудњи за
њима, жудњи коју сам осећао оног тренутка када сам их прочитао, жудњи да се
опет вратим у време када су били непрочитане са новом јаком жељом за њихово
читање.
Огорчење
Младост носи ватру, младост даје крила, младост доноси
огорчење. Причу нам прича младић Маркус Меснер син кошер месара из Њуарка, Њу
Џерзи. Кошер клање, ритуално клање по правилима талмуда како би припадници
јеврејске заједнице могли јести по верским правилима.Вредан младић који
одређени део дана помаже у месари свога оца, културно разговара са комшијама,
вредно учи да постане правник и пре десет сати је у кући. Од куће одлази на
колеџ у Охају, због сукоба са оцем, претеране контроле, сукоба генерације. А
једина му је жеља да не буде невин, ако га пошаљу у Кореју. Притисак изазван
очевом претераном бригом заменио је притиском религијски затуцаног колеџа. Ко
жели диплому мора сваке недеље да одлази на религијска предавања, иначе лети
напоље, иначе лети у Кореју. Ватра у срцу доноси ватру и до главе, а ватра у
глави носи језик пун огорчења.
Заљубљен је у Оливиу прелепу девојку чудних навика која
својом ватром одбија од себе, искрена, ватрена, неприлагођена, са резом на
корену шаке. Она нема са ким да прича, он нема са ким да прича, они имају
једино једно друго, двоје неприлагођених међу нормалнима, или двоје искрених у
свету дволичних. Јевреји и нејевреји, бели и црни, братство и један ружни
продекан, да ли је битан тај рез на корену шаке, да ли је битан тај пољубац за
некога кога волиш и може ли се избрисати грешка младости?
Младост носи ватру, младост даје крила, младост пушта језик,
пун отрова, огорчења, истине, младост прича причу из лимба, са сузама, тугом,
речима пуних страха. И ко је крив за изгубљену генерацију? Језик, огорчење,
ватра у срцу или нетолерантност и неразумевање. Побуна против догми, побуна
против стега које гуше младост, инквизиције, продекана, и огорчење које не
доноси решење, искреност је ватра која пали и не греје.
Умирућа животиња
„Шта радите када имате шездесет и две и када порив да узмете
све што се још може не може да буде јачи? Шта радите ако вам је шездесет и две
и ако схватате да сви они до сада невидљиви делови тела (бубрези, плућа, вене,
артерије, мозак, црева, простата, срце) почињу да бивају болно видљиви, док је
најупадљивији орган осуђен да се изгуби у безначајности“
О да Филип Рот у свом ватреном издању, фантастичном издању,
са темама у које нико не залази, са темама које пробијају границе и задиру
дубоко у срж проблема на неконвенционалан начин. А у питању је наставак Професора
жудње и наставак авантура Давида Кепеша, али овога пута Кепеш је остарео
професор који врши ретроспективу свога живота. Ту је и Лолита која је умешала
прсте у живот Кепеша који од својих навика наравно не узмиче, искусан, намазан
и који са умом предатора покушава да искористи још мало могућности које му
живот пружа. Предатор, бесрамни старац, опесисвно завистан од младог женског
тела, са дугим списком младих љубавница, инстинкта убице, али са осећајем
слабости и губитка.
„Обула је чизме, високе кожне чизме и лепу кратку хаљину,
млада жена која пустош сеје у топло јесење вече, која бестидно јаше улицама да
је сви пожеле и да јој се диве- усто се осмехује. Блиста од среће. Само мене
нема у том порнографском филму. Има њега. Он је ја којег више нема.
Порнографско мучење: посматрање да неко други, који је некада био ви, то ради.“
На који начин социјална средина гледа на старе, да ли су то
ходајући лешеви који се спремају за одлазак на локално гробље и да ли неко
попут Кепеша има право на још мало ватре у животу или ће бити осуђен због блуда
и аморала? Осуда од сина због одласка и
немогућности да обузда своје пориве и повратак судбине попут бумеранга јер сада
он жели оно што и отац, али не сме, има ограничења, социјална средина осуђује,
политички није коректно. А питања је пуно, срце и даље има жеље, оно је још
младо, неиживљено, а смрт је ту пред вратима, куца и чека. И где је ту властити
живот, живот који треба испунити, задовољити, јер је само један и треба га
искористити до краја без обзира на осуде, без обзира на срам еротичности и
сексуалности.
„Али да ли схватају они чега се одричу? Бити невини, живети
без секса, како ћете онда прихватити поразе, компромисе, фрустрације?
Зарађивањем више новца, зарађивањем баснословних сума новца? Рађањем што више
деце? То помаже, али не може да се пореди с оном другом ствари. Зато што само у
току туцања све што не волите у животу, све што вас поражава, побеђујете макар
и на тренутак. Само тада живите до краја и само сте тада до краја своји. Секс
није поквареност- поквареност је све остало. Секс није само трење и јефтина
забава. Секс је победа над смрћу. Немојте да заборављате на смрт. Никада. Да, и
секс је ограничен у својој моћи. Ја одлично знам колико је ограничен. Али
реците ми која је моћ већа од секса?“
Америчка пасторала
Пасторала, пастирска песма, прича о сеоском животу,
свакодневна прича чији су јунаци обични људи, овога пута на амерички начин.
Књига која је добила пилицерову награду представља најчувеније Ротово дело и
врхунац његовог књижевног опуса. Причу
породице Левов прича нам остарели писац, који нас враћа у детињство,
своје, Џеријево и Свидово детињство, свет пун надања и среће, безбрижности и
разиграности у коме су једине бриге биле љубавне и спорстке тематике, или се то младост још онда играла
са њима. Херој једне младости, онај коме је све полазило од руке, културан,
одмерен, Аполон у људском лику Свид Левов користи случајан сусрет на игралишту
за бејзбол да замоли чувеног писца, пријатеља свог млађег брата, да попију пиће
у опуштеној атмосфери, да попричају и подсете се неких старих дана. Прича се
завртела иако одмерени јунак младости хвалоспевима прича о свом богатству у
новцу и породици, кријући своју оронулост
и оронулост своје породице. Он је онај који је све жртвовао, таленат
раван спортским идолима, образовање, живот као из бајке, зарад сна свога оца,
зарад живота свога оца. Добио је најлепшу жену, купио најлепшу кућу, он зна све
о изради дамских рукавица, штављењу коже, моделима и шаблонима, он зна све о
нежној женској души, стрпљив је у говору, одмерен, савршен слушалац стрпљив и пажљив родитељ, он има све јер је то
и заслужио, али није спреман за живот пун вирова и лажи. Онда се појавила она,
мала и прелепа Мери, ћерка, вољена, жељена, пажена, окружена свиме што пожели,
мала муцавица Мери која се осамосталила и диже руку побуне против рата, убијања
вијетнамске деце, лажи особа попут њеног оца, који дижу фабрике у сиромашним
државама због јефтине радне снаге, која у својој муцавости диже глас против
режима и доноси рат у свој малени градић. Убиство из нехата, бомба која разноси
зидове, кида месо, цепа атоме и руши породицу. Нови маркет је никао, ратови су
завршени, лажни моралисти се склонили... Отварају се очи једног Аполона, истине
излазе на видело и лажни морал пријатеља открива се у свој својој дволичности,
а где је Мери и може ли један отац да преболи тај гелер који се забио њему
дубоко у срце? Присећање на оно што је градио и потрага за кривицом у себи, шта
је као отац погрешио и где је све кренуло странпутицом...Потрага за ћерком,
потрага за мезимицом, раном срца једног оца, потрага која води дубоко у срж
једног непотребног рата, који је довео оружје одакле је и пошло.
Сјајан приказ емоције патње и љубави једног оца, пажљивог и
страсног мужа, оданог сина, емоције беса беспомоћног човека који себе криви за
све што се догодило, емоције бола док добар човек скида слој по слој лажи у
које је веровао целога живота... Узнемирујуће приповедање које опомиње на један
фантастично детаљан и студиозан начин којим нам Рот прича пасторалу, причу
обичног и немоћног човека у судару са животом.
„Моја глупа, глупа и драга Мери, глупља и од свог глупог
оца, не помаже чак ни дизање зграда у ваздух! Подједнако смо усамљени и са тим
зградама и без њих. Нема тог протеста који ће отерати усамљеност- ни све
бомбашке кампање у историји целог света нису је ни окрзнуле. Ни најубоитији
експлозив не може јој ништа. Идиотско моје дете, не треба да осећаш
страхопоштовање према комунизму већ према обичној свакодневној усамљености. За
Први мај изађи на улице с пријатељима и марширај у име усамљености, те силе над
силама, која је јача од свих нас, јача од свега и тако моћна. Уложи новац у њу,
клади се на њу, обожавај је, понизно се клањај,-не Карлу Марксу и Мао Цедунгу- клањај
се тој великој богињи- Усамљености.“
Коментари
Постави коментар