Заљубљеник у Мишиму опростићу му све излете у мени мрске животне теме, пажљиво ћу прочитати свако слово у коме несвесно објашњава садашњост моје земље, а све то да бих у описима Мишиминих јунака видео очи мојих суграђана, комшија и познаника и да бих запљескао, да ме и у свом зен светилишту чује, мајстор приповедања. Тај самурај модерног доба дубоко задире у месо трулежи, трулином одише његова проза док попут филозофа тражи узрок трулине да би је истакао, изнео на површину и показао је свима прстом праведника. Похлепа, лаж, лицемерје, борба за власт која се води на путу којим су посута невина срца, сусрет старог и новог савременог Јапана. Казу је средовечна жена управља поседом Сецуоган, са популарним рестораном који окружују паркови и природа. Та пуначка жена, која напросто кипи од позитивне енергије, од Сецуогана је направила угледно састајалиште богате и политички активне господе. Пријем групе пензионера доводи до њеног сусрета са традиционалним Ногућијем, политичким вођом радикалног покрета у Јапану, сусрет доводи до заљубљености, а убрзо и до заједничког живота. Складан живот супружника у зрелим годинама, који се темељи на договору, али и нескладу у карактерима, ремете политички избори. Ногући: озбиљан и намрштен и у срећи, свет је напросто заборавио да он постоји, чврсто се држи традиционалних, радикалних начела, за њега је морал изнад свега, привржен је старим стварима, чува данхилов упаљач и чешаљ од шимшировине старе тридесет година, у шетњи ужива једино у посматрању трагова древног Јапана, воли тишину и одсуство људи; Казу: насмејана, ведра, привлачна жена, комуникативна, воли узбудљив живот пун свакодневних активности, друштво људи, воли разговор попут разбуктале ватре, искрена је и не разуме сплетке и лаж, пати за породицом и срља у погрешне руке, али је и амбициозна, похлепна и воли да гази зарад својих циљева по лешевима људи. Толико различити, по својим карактерима, супружници политичкој кампањи за изборе, у којима је кандидат за гувернера управо Ногући, прилазе на различите начине. Казу агресивно причом, обиласцима, плакатама, улагањем сопственог новца у поштену кампању коју је схватила као животни позив и циљ, док је Ногући трапав за такав вид кампање, изборима приступио мирно и без помпе, али и без жеље да победи и са необавештеношћу у активности своје супруге. Сплетке које прате политичке изборе у нашој земљи нису поштеделе ни јунаке јапанских избора. Лаж и злоба, подметање ногу, неискрена обећања и прљави ударци, дочекују неспремну и искрену Казу. Животне прилике нису је штеделе, до угледа је стигла из пепела, с губитком избора пепео јој се опет смеши. Дугови избора су је опколили, лош глас кампање затворио капије ресторана, Ногући жели да се изолују и такорећи припреме за оно што сваком старом човеку предстоји. Предаја, потписивање капитулације, али не и за Казу, ватра у срцу, искра у мислима, близина пепела довели су је да се она у трену „...први пут приближила суштини политике- издаји.“ „Онако како пред нашим очима ишчезавају комади рубља када их у машини за прање веша свом брзином заврти центрифуга, тако и оно што називамо људском природом ишчезава за трен ока у вртлогу политике.“ Политика, мени апсолутно непривлачна, лажна,неискрена и свадљива, нацртана од Мишиме даје у овој књизи фантастичну студију карактера. Промена мишљења, привлачење, подвлачење, увлачење, грозне лажи и манипулације, неискрен смех и болесна амбиција, вођене мајстором приповедања уобличавају се у једну складну целину, у којој нема у потпуности позитивних ликова. Прича оставља горак укус лажи и сладак укус лепоте књижевности у очима, срцу и телу. Фантастично, фанатични, преквалитетни самурај Мишима. „Кад само помислим колико су ове последње године пољуљале вашу веру у људе, у разумевање ближљих, како сте уместо спокојства нашли само неизвесност и несигурност, а уместо среће само нова болна сазнања, како сте покушали да волите и научили да цените, кад се само сетим како сте се на крају нашли тамо где сте мислили да почињете и почињали тамо где је већ све било окончано.“ |
Олга Токарчук Увек се радо сетим те, мојим родитељима, вољене серије Грлом у јагоде и оне чувене реченице „Те 19... године...“, коју су многи позајмљивали у својим емисијама или забавним текстовима. Дакле „Те 2013. године...“ збиле су се бројне згоде и незгоде, а почасни гост на сајму књига у Београду била је Пољска. Сматрам себе пацифистом, не осуђујем ничије поступке, али народ по својој еманципованости гледам по томе да ли у свом поносном јату имају неког битног књижевника или научника. Марија Кири, Сјенкијевич, Лем, Сингер, предивна Вислава, у неку руку и Грас, али и лично пријатељство са пар дивних људи пољског порекла спокојно су ми пружали догматску стварност о космополитском и пажње вредном народу. А онда се из сајамског истраживања у књижевном свету јавила једна дивна пољска књижевница која ми је натерала блажени осмех на лице док ишчитавам њене писане мисли. Недуго потом Нобел за књижевност, заслужено, без мрље на и једној страници њених књига, без и једне речи побуне, без би...
Коментари
Постави коментар