Оријентални указивач

Амин Малуф

Историјска личност, историјски догађаји и имагинација Амина Малуфа, толико познато, толико својствено овом писцу, да прераста у парадигму његовог овеопуса. Али он то ради тако добро и налази тако добре животне приче да му је свака књига право благо, а порука обавезно пацифистичка. Уметност је намењена свим народима, а Малуфова дела су дела за сваког човека и за све народе и он мора бити космополита по „верском“ убеђењу. Малуф је Либанац, рођен и одрастао на подручју где се због вере и у име вере ратује и убија, у наследство је добио неслућено богатство митова и легенди, на којима је могао да ради и које је могао да обликује. Пише на француском и аутор је великог броја белетристичких дела, али и историјских књига. Издвајају се: Убилачки идентитет, Крсташки ратови у очима Арапа, Самарканд, Дезоријентисани, Вртови свелости, Леон Африканац, Таниосова стена. Прикази су представљени случајним редом зато што свако приказано дело представља врхунски ужитак и не могу да се определим које ми је милије.

Самарканд

Омар Хајами представља оријенаталног Леонарда да Винчија или универзалног научника. Математичар, астроном, астролог, историчар, песник, географ, теолог, музичар, историјска личност и јунак Самарканда Амин Малуфа. Хајами је аутор Рубаија или персијских песама које представљају једну од најбољих орјенталних песничких заоставштина средњег века. Живео је делом свог живота у Самарканду, а ова књига је прича о њему и његовом утицају на свет који надолази.

Самарканд је раскошно путовање кроз древну Персију, њено друштво и културу, од средњег века па све до данас. Ово је једна од најлепших егзотичних и авантуристичких прича, испуњених страшћу, прича о Оријенту о коме сви маштамо, још од Шехерезаде и Аладина, али и прича о спуштању у лудило, заборав и хаос. Малуф нам вешто прича и о љубави, страсти и осећањима, које вешто пркосе окрутним временима, при чему вешто меша фикцију са историјским чињеницама. Прича, препуна детаља о свету нама толико далеком и непознатом, напросто приморава да потражите додатна објашњења у жељи да схватите колико су велики утицај на човечанство имале речи једног персијског песника.

Малуф гради позитивне митове, а у овој књизи је, као пустоловни амерички истраживач, ископао давно заборављени измишљено- стварни рукопис са персијском историјом, који преплиће животописе и судбине Омара, Хасана, Аламута, Самарканда, реда асасина, само да би га бесповратно изгубио у још једној катаклизмичкој несрећи и да би рукопис опет постао непроцењиво потопљено благо.

Прича о путешествијама Омара Хајамија и његовим мислима представљају хронику једног времена, хронику једне културе, али и биографију једног народа који се на врхунцу културне и научне револуције окренуо хаосу и реализовао га у виду персијске уставне револуције. Хајами нам прича о историји, моћи, насиљу, убилачком идентитету, односу Истока и Запада, култури, уметности.

Прелепа Персија, недостижна, попут бајковитих прича, Исфахан, Табриз, Техеран, Самарканд, Аламут, крсташки ратови, 20. век, њена историја фасцинира и заокупља машту, а Амин Малуф у свом стилу, вешто води причу, мешајући славну прошлост, са мрачном будућношћу и предаторском жељом империјалистичких сила да све присвоје.

Историја, фикција, наука и љубав. Да ли је Малуфова књига фикција или историјска прича допуњена фикцијом, а реализована помоћу стварних ликова? Ни једна књига није слична Самарканду Амин Малуфа. Предобро.

Вртови светлости

И да на корицама књиге није наведен њен аутор, након пар прочитаних страна бих без поговора рекао да је то Малуф. Толико типичан стил писања, толико типична тема за њега, Малуф у свом пуном замаху. А тема ове књиге је историјска личност, пророк Мани, оснивач манихејства, персијске религије чији је циљ сједињавање мисли Буде, Христа и Заратустре у један смислен филозофско- религиозан систем.

Мани је живео у трећем веку нове ере и о његовом животу се мало тога зна. Ипак Малуф је сјединио различите историјске личности и догађаје са својом неспутаном фикцијом и испричао нам још једну опчињавајућу причу. Мани је приказан као пророк који својим делањем и мислима привлачи масу ученика и поштовалаца, али истовремено и противника, у својој мисији да створи универзалну веру која ће обухватити сва веровања. У то доба главне религије у Персији биле су Зороастризам, Хришћанство и култ Ахура Мазде, а Мани је покушавао да у то тројство укључи и мисли Будизма. Он је био само преносилац порука које је добијао од свог „близанца“, који је управљао његовим мислима и поступцима. За Манија близанац је представљао две стране, баш као што су и његова учења базирана на борби између Светлости и Таме, које обитавају у нама тако да нико не може бити само добар или само лош.

Ово је књига медитације о религији, филозофији и уметности, који обједињује ретке детаље из Манијевог живота са историјом династија Персије и сусретима са римским освајачима. Сваки човек мора тежити за победом добра, јер Мани верује да је свет један велики дуализам, бојно поље између сила чисте светлости и чистог зла. Тај дуализам је приказан и у томе што је његово учење представљало и најприхваћенију, а уједно и најопаснију Манијеву мисао. Пацифиста и космополита изнад свога времена тражи све оно што је добро у свему што га окружује, времену у коме живи, владарима, народу и религијама, сједињује и мири, учи животу и води кроз живот. Шири своју поруку мира, једнакости, толеранције, дуализма и лепоте, трпећи истовремено снажну мржњу од свештеничке касте.

Снажна прича у рукама Малуфа постаје алегорија могућности мира на Блиском истоку и свету уопште, ширећи кроз речи Манија поруку толеранције и прихватања различитости, без шаренила класа и касти, расних подела и религијских ратова. Књига о лепоти, миру и религиозној синтези оставља снажан утисак дуго након завршетка читања и чини да се осећате пораженим због неразумевања и недовршености једног великог сна.

Уз ову фантастичну књигу неизоставно иде и Сидарта од Хесеа, као препорука.

Леон Африканац

Он је Хасан, син мерача из Гранаде, обрезан берберском бритвом, али он је и Ђовани Леон де Медичи, кога је крстио папа, поштован и прогањан где год се нашао од Африке, преко Тимбуктуа, Марока, Туниса, Каира па све до Рима, доносилац несреће и прогонстава од зачетка па све до коначишта, он је Лав Афрички.

„Моје су руке наизменично упознале миловање свиле и грубост вуне, злато владара и окове робова. Моји су прсти открили хиљаде копрена, усне натерале у црвенило хиљаде девица, моје су очи виделе многе градове и царства на умору.

Из мојих ћеш уста чути арапски, турски, кастиљски, берберски, хебрејски и пучки талијански, јер мени припадају сви језици и све молитве. Али ја не припадам ни једном језику, ни једној молитви. Припадам само Богу и земљи и њима ћу се вратити једнога дана.“

Историјска личност Хасан, познатији као Леон Африканац, аутор књиге Опис Африке, главна је личност и приповедач књиге Леон Африканац. Малуф се користио, и у овој књизи, историјским догађајима и уз помоћ своје имагинације створио је читав низ доживљаја који се дешавају дуж медитеранске обале. Дечак рођен као Хасан већ самим рођењем добија назнаке свог будућег живота препуног лутања, авантура, каравана и жена. Гранада бива освојена од Кастиље и сав муслимански живаљ бива протеран. Одлазак у Фес, универзитетско средиште средњег века у северној Африци, учење у тамошњим верским школама, као и утицај ујака, одредили су његов будући дипломатски живот. Попут путописне књиге Хасан нас, кроз сопствену исповест сину, води кроз његов живот, али нас и упознаје са културом и обичајима муслимана, страховима и радостима одрастања у северној Африци, догађајима којима је присуствовао, причама које је слушао и људима који су били његови савременици.

Малуф је на сјајан начин ушао у главу једног тамнопутог, високо култивисаног, поносно забрађеног полиглоте и побожног муслимана и створио, поред историјског, и један савршени књижевни лик. Сваку промену у животу пратила је несрећа, али за Хасана то је била Божја воља, а не утицај лоше среће. А чињеница је да је овог изузетног човека пратила зла коб или је, као што он сам каже, он био та зла коб која је на разна места сејала несрећу и доносила страдања. Од времена Хасана, до крштења и настанка Леона Медичија или Лава, па до поновног повратка Хасана, прошао је цео један живот, препун лепих жена, рођења и смрти, робова и гусара, владара и дипломата, верских вођа и сплетки, али је Хасан увек, попут испосника остао скроман и привржен само свевишњем. Скроман и писмен, пред нама није само вредан дипломата, већ и писац и граматичар, географ и тумач времена, арапског света, културе и политичких сукоба који су преобликовали Медитеран.„И опет ме, сине мој, носи ово море, сведок свих мојих лутања, а које сада тебе спроводи ка твом првом изгнанству. У Риму си био 'син Африканца'; а у Африци ћеш бити 'син Румија'. Где год  будеш неки ће хтети да чачкају по твојој кожи и твојим молитвама. (...) Четрдесет пустоловних година отежало ми је и корак и дах. Немам више друге жеље до да први што ће отићи. Ка оном Крајњем уточишту где нико није туђинац пред лицем проживим, међу својима, дуге спокојне дане. И да будем, од свих које волим, Створитеља.“