YukioBlogg

Заљубљеник у Мишиму опростићу му све излете у мени мрске животне теме, пажљиво ћу прочитати свако слово у коме несвесно објашњава садашњост моје земље, а све то да бих у описима Мишиминих јунака видео очи мојих суграђана, комшија и познаника и да бих запљескао, да ме и у свом зен светилишту чује, мајстор приповедања. Тај самурај модерног доба дубоко задире у месо трулежи, трулином одише његова проза док попут филозофа тражи узрок трулине да би је истакао, изнео на површину и показао је свима прстом праведника. Похлепа, лаж, лицемерје, борба за власт која се води на путу којим су посута невина срца, сусрет старог и новог савременог Јапана. Казу је средовечна жена управља поседом Сецуоган, са популарним рестораном који окружују паркови и природа. Та пуначка жена, која напросто кипи од позитивне енергије, од Сецуогана је направила угледно састајалиште богате и политички активне господе. Пријем групе пензионера доводи до њеног сусрета са традиционалним Ногућијем, политичким вођом радика...

Рођен је! Он је човек, који није човек. Његово срце пуно је живота, али он је неживот. Лице, очи, кожа, руке људски су, али његова појава изазива страх, неповерење, ужаснут из раз лица. Стас дивовски. Гротескно биће од кога сви беже, па и сам творац бива ужаснут својим делом. Напуштен од свих, учи од људи, помаже људима, крије се међу људима, бива протеран и наноси зло. Књига настала почетком 19. века од тада двадесетогодишње Мери Шели, представља за доба романтизма модеран осврт ка митологији и митским причама. Овога пута реч је о Прометеју, оденутом у ново рухо, Франкенштајново, као творца живота из неживе материје, од блата до организма, од мртвих делова тела и галванизма до створа и чудовишта. У време када је настала представљала је шокантну хорор причу, којом је деци и онима са осетљивим срцем утериван страх у кости, а тако се и данас води, као један од романа пионира хорор приче, која представља роман прелаз, спону на путу од бајке, народне приче ка савременом хорор и СФ ром...

... по сопственом признању, до објављивања Хазарског речника, био је најнечитанији писац у својој земљи, а након тога најчитанији. Узалудно помињање Божјег имена је неумесно, али Павићев опус као да произилази из нечега што је Платон назвао мимезисом, идејом која је кроз снове божанским путевима прешла са творца на уметника. Јер његове књиге су пуне магије, нонсенса, астрологије, снова, чудеса, љубави, лепих и смешних речи, чудних јела и још чуднијих имена, раскошних грађевина и фантастичних идеја. Ловци на снове сигурно су спавали у његовој близини, а задатак им је био да стално изнова хране идејама тог поткивача звезданих коња, сликара тарот карата, понуђача уникатних крајева, складатеља укрштеница, сакупљача речника, астролога са очима које гледају с ове и оне стране. Сматрао је читаоца активним сарадником у процесу настанка и живота књиге и желео је да што мање смета нудећи нашем сензибилитету начине читања и жељене крајеве, остављао нам је празне линије да књигу наставимо у вид...