YukioBlogg

„Лутао би занавек, самим собом гоњен, до крајњих граница своје кометарне орбите, даље од статичних звезда и променљивих сунаца и телескопских планета, космичке сирочади, све до крајњих граница простора, крећући се од једне до друге земље, међу људима, кроз разне догађаје. Негде би сасвим неприметно чуо зов и помало невољно, сунцем приморан, одазвао би му се. Потом би се, пошто би нестао из сазвежђа Северне Круне, о днекуд појавио новорођен изнад делте у сазвежђу Касиопеје да би се након небројених еона лутања вратио као усамљени осветник, рука правде за зликовце, тајанствени крсташ, пробуђени спавач...“ Сваки почетак носио је одустајање, не одустајање, већ одлагање за неку другу прилику, неко друго време, повољније, мирније, погодније. Тренуци радосне галаме, трка макетама аутића, прављења кула и градова, учења првих слова и скакања по кревету, донели су мир и погодност, и да успео сам! О Радости!!! Прочитао сам ту легендарну књигу, тај обимни Уликс, књигу над књигама, али је ниса...

Јукио Мишима У питању је, и данас, најпревођенији и, морам да кажем, најфанатичнији јапански писац. Потребно је поћи од његове смрти да би се објаснио његов живот, али и његова филозофска и религиозна убеђења. 1970 године убио се Јукио Мишима ритуалним, самурајима својственим самоубиством, познатим сепукуом. Смрт представља и централни лајтмотив његових дела, али и његовог живота. Последњи самурај, како често називају Мишиму, био је тврдокорни националиста, посвећен свему оном што је Јапан представљао, привржен цару, зен будиста опчињен лепотом и естетиком старог Јапана. У својим делима држи се својих филозофских уверења и пише о традицији, пролазности човекове природе и осуђује уплив свега што је модерно у традицију и митологију Јапана. Мишима је био изванредно способан човек који је имао успеха у свему чега се дохватио. Изванредан писац, поета, глумац, режирао је и дириговао симфонијским оркестром, био изванредан мачевалац и атлета, три пута номинован за нобелову награду. Његов ж...

„Отац ме не разуме, Еф- Би- Ај ме не разуме, Силки Волш ме не разуме, не разумеју ме ни чланице женског студенстског удружења, ни колеге боеми- чак ме ни Луј Јелинек не разуме, а, ма колико невероватно то звучало, овај осумњичени хомосексуалац (кога јури полиција) био ми је најбољи друг. Не, нико ме не разуме, чак ни ја самог себе не разумем.“ У свакоме од нас пламти ватра од рођења и та прва ватра, од које нежне и несмотрене руке могу да заврше са пликовима, никада се у нама не гаси, већ само временом буде контролисана, савладана и умирена, али никада угашена. Свака особа, била она мушког или женског рода, мора да прође кроз период пун похотних мисли и дела, пун жудње и пожуде. Адолесценција пуна живота, забрањених тема, табуа, истраживања без осуде и са смехом на уснама и очима. Искрена љубав, неспутана, у којој је све дозвољено, која лепи свој миришљави сок на неискусна срца, а онда пече, боли, разара и иде даље са раном која брзо зараста и тера на нове изазове, на нове доживљаје, н...