YukioBlogg

Животиње у Африци Он је стоматолог, који има све, чак и жену са којом комуницира као са случајним пролазником. Он је геј биолог, који има све, па и партнера који га вара. Он је писац романа у наставцима, има све, па и напорне обожаваоце и насртљиве издаваче. Он је филмски монтажер, има све, чак и гаражу у коју ће отићи да не гледа никога. Она је полицијски истражитељ, и она има све, па чак и леопардов костим који облачи као свечано одело за интимне тренутке. Ко су те животиње које обитавају Африком? Е па то су људи, а не Великих пет којима прети изумирање. А те звери су стоматолог, биолог, филмски монтажер, писац и полицијска истражитељка и они су једноставно усамљени у целокупном сопственом благостању и као и сви усамљени ликови долазе на најразличитије идеје. Осећај неприпадања друштву, неприпадања сопственим жељама, неприпадања сопственом партнеру и неприпадања никоме и ничему, осим природи, шуми и животињама. Случајан сусрет на предавању о зооетици доводи у контакт петоро људи, пет...

... се игра са простором, причама, тачкама гледишта, мења стилове и то не у књигама, већ у једној књизи, одабира различите теме, савремене и архаичне, бајковите и реалне, сурове и романтичне. Да ли је он филозоф или савремени Ханс Кристијан Андерсен, које су боје његове књиге и има ли уопште ту боја, каква је ментална свила којом их је изаткао и у каквом симфониском оркестру је покупио партитуре за сву ту дивну музику којом одишу његова дела? Рекли су ми да ћу уживати. И јесам и то максимално неспутано, са пуно смеха и утапања у ту разголићеност и белину у његовим делима. Савршено откриће, које изазива питање „Где си се крио до сада?“ Након много времена пожелео сам да имам прочитану књигу, а то је Океан- море (коју ћу намерно приказати неразумљиво) која ме је просто одувала, од смеха, алузија, животних прича и једноставне естетике. Просто прелепа књига. Од осталих књига које нећу приказати Барико је аутор и опште познатих Свила и Пијаниста, (које су заиста феноменалне, али је већ било...

Дуго се нисам усуђивао да се суочим очи у очи са књигом Лимени добош славног немачког нобеловца Гинтер Граса, али ме је на тај одлучујући храбри корак нагнала Нобелова награда додељена Петер Хандкеу. Њих двојица тематски немају никакве сличности и могу се повезати само на основу језика на коме пишу, али и контроверзи које су пратиле њихово ласкаво признање. На жалост те контроверзе немају везе са књижевном уметношћу, већ са њиховим изјавама које имају политичку и историсјку конотацију. Недавно је Миљенко Јерговић објавио два текста у коме осуђује нападе на Хандкеа и раније Граса и у њима добронамерно саветује да читамо ове нобеловце и заобиђемо злураде коментаре људи који се нису ни усудили да приђу њиховим књигама нити познају њихове животе. Препорука Миљенка Јерговића? Нобел? Сјајна прилика да се суочим очи у очи са патуљастим добошарем Гинтер Граса. Оскар Мацерат, можда Бронски, патуљак са два оца, како сам каже припада „чулним глувим бебама чији је ментални развој већ рођен“ од рођ...