Пређи на главни садржај

Ako jedne zimske noci neki putnik

Да ли сте путовали из ваше фотеље до на крај света прелазећи меридијане, укрштајући упореднике, пресецајући и по неколико пута екватор све до повратка у вашу фотељу? Одговор Не није тачан, јер сте у било ком облику читајући књиге прелазили неслућене дистанце. Зашто читамо? Или је боље питање, пошто сам Ја, ЧИТАЛАЦ, главни јунак овог дела, Зашто ви писци уопште пишете? И ко је уствари писац књиге, а ко јунак? Да ли је читалац уствари писац, а писац дактилограф, медиј преко кога се преносе идеје једног или више читалаца, слуђених књижевном уметношћу и са жељом да прочитају на стотине, ма на хиљаде књига, са различитим причама, различитог жанра, са дубокоумном поруком, прелепим девојкама или момцима, сјајним заплетом, квалитетним речником, миришљавим папиром којим одише та лепа жива ствар књига?

„- Оно што је до сада написао нема никаквог значаја. Тек у књизи коју ће написати кад изађе из кризе могла би се наћи космичка порука.
- Како пренесена?
- Менталним путем. Он то неће ни приметити. Мислиће да пише својом вољом; међутим, порука која ће доћи из космоса путем таласа коју ће ухватити његов мозак увући ће се у оно што пише.“

Итало Калвино створио је један савремени роман у коме су главни протагонисти Читалац и Читатељка, који свој први сусрет доживљавају у књижари. На путу кроз ову књигу Читатељ и Читатељка проћи ће кроз бројне авантуре у потрази за наставцима књига које читају, њих десет је у питању, који из више разлога имају само почетак, назнаку радње, али никако све странице и свој крај. Та авантура води и нас, који у ствари и јесмо јунаци књиге, кроз разноразне авантуре и упознаје нас са свим слатким и горким проблемима које имају сви партиципијенти у процесу настанка једне књиге. Писац, издавачке куће, штампарије, књижаре, читаоци, обожаваоци, медијатори, рекламни агенти, опасне књиге са опасном поруком и језици исти, али различити, освајачки језици који ломе поробљен народ кроз књижевност или кроз забрану њихове књижевности. Недовршене књиге преплићу се са потрагама њихових наставака и на тај начин конструише се једна авантура која нас проводи кроз проблематику наших живота. Ова књига и представља мешавину живота и књижевности, где јунаци до краја не схватају да они утичу на догађаје у авантурама, и да те авантуре представљају њихов живот чији ток само они могу да одреде, да утичу на њега и мењају елементе у оквиру њих.
Ова на изглед компликована и замршена књига, чита се са доста осмеха на лицу и са присећањем на нека лична лутања у току читалачког опуса, али и неких жеља упућених, менталним путем, омиљеним ауторима о неким њиховим будућим неиспричаним чудесним и новим књигама.

„Шта то радиш, Читаоче? Не опиреш се? Не бежиш? Ах, учествујеш... Ах, и ти се са жаром упушташ... Ти си апсолутни протагониста ове књиге, у реду, али сматраш ли да ти то даје за право да телесно општиш са свим женским ликовима? Тек тако, без икакве припреме...“

Коментари

Популарни постови са овог блога

Лирска проза Јунгове ученице

Олга Токарчук Увек се радо сетим те, мојим родитељима, вољене серије Грлом у јагоде и оне чувене реченице „Те 19... године...“, коју су многи позајмљивали у својим емисијама или забавним текстовима. Дакле „Те 2013. године...“ збиле су се бројне згоде и незгоде, а почасни гост на сајму књига у Београду била је Пољска. Сматрам себе пацифистом, не осуђујем ничије поступке, али народ по својој еманципованости гледам по томе да ли у свом поносном јату имају неког битног књижевника или научника. Марија Кири, Сјенкијевич, Лем, Сингер, предивна Вислава, у неку руку и Грас, али и лично пријатељство са пар дивних људи пољског порекла спокојно су ми пружали догматску стварност о космополитском и пажње вредном народу. А онда се из сајамског истраживања у књижевном свету јавила једна дивна пољска књижевница која ми је натерала блажени осмех на лице док ишчитавам њене писане мисли. Недуго потом Нобел за књижевност, заслужено, без мрље на и једној страници њених књига, без и једне речи побуне, без би...

Жудња за Ротом

Филип Рот... ...амерички писац јеврејског порекла који никога не оставља равнодушним. Неки га обожавамо и дивимо се свакој његовој реченици у свакој новој књизи за којом трагамо, смејемо се догодовштинама његових књижевних јунака, тугујемо у тренуцима када описује њихове кризе, депресивне боравке у четири зида и промишљамо са сваком оштром критиком савременог друштва и малог човека, док неки не могу да поднесу његове излете у еротику којима нас лепршаво заводи попут пана док нас води у најскривеније кутке свог умног лавиринта где се крију опомене, истина и често бол. За књигу Америчка пасторала добио је пулицерову награду, али то није једина квалитетна књига у његовом опусу. Од осталих књига издвајају се: Професор жудње, Сабатов театар, Људска мрља, Удала сам се за комунисту, Умирућа животиња, Огорчење, Портнојев синдром, Завера против Америке. Фантастичан писац, фантастично заводљиве реченице и оштрог језика један од оних које ми је даривао кутак. Књиге ћу писати по жудњи за њима...

Милорад Павић ловац на снове

... по сопственом признању, до објављивања Хазарског речника, био је најнечитанији писац у својој земљи, а након тога најчитанији. Узалудно помињање Божјег имена је неумесно, али Павићев опус као да произилази из нечега што је Платон назвао мимезисом, идејом која је кроз снове божанским путевима прешла са творца на уметника. Јер његове књиге су пуне магије, нонсенса, астрологије, снова, чудеса, љубави, лепих и смешних речи, чудних јела и још чуднијих имена, раскошних грађевина и фантастичних идеја. Ловци на снове сигурно су спавали у његовој близини, а задатак им је био да стално изнова хране идејама тог поткивача звезданих коња, сликара тарот карата, понуђача уникатних крајева, складатеља укрштеница, сакупљача речника, астролога са очима које гледају с ове и оне стране. Сматрао је читаоца активним сарадником у процесу настанка и живота књиге и желео је да што мање смета нудећи нашем сензибилитету начине читања и жељене крајеве, остављао нам је празне линије да књигу наставимо у вид...