YukioBlogg

Линије живота Писаће се о важним елементима људског живота, хуманистичким наукама, делима које одређују човека, разуму који раздваја биће од звери, интелекту који унапређује цивилизацију, доколици која усрећује душу и уметности која оплемењује дух. Причаће уметници о важности свог позива, позива који позива на бунт, исмева људске мане, уноси светлост у отупеле очи, заискри тамо где искре више не постоје и осветли и онај најдубљи кутак мрачне стране ума. Архетип уметности, прапочетак свега, Зар не знате да сте ви Богови?, уз причу и причање, игру и плес, борбу за опстанак, долазак и одлазак, посао и весеље, уз слободно време или разоноду, од прапочетака на овамо основна забава човека била је музика. За радост и весеље, тугу и одлазак, учење до јутарњих часова, спавање, конкретан концерт, тежак рад или борбу за одржање, музика је у складу са ситуацијом мењала и своје тактове, прилагођавала се датој прилици и уносила бар мало смисла и у оне сиве делове дана. Друге уметности никада без...

Орхан Памук... ...турски нобеловац, коме је један од узора у писању Иво Андрић. И заиста, бар за мене, на тренутке, читајући његова дела, а посебно Црвено и Тврђаву, био сам збуњен и погледивао повремено да ли у ствари читам Андрића, а не Памука. У својим делима бави се сукобом старог и новог, истока и запада, потчињеног и надређеног, историје и будућности. Задире у забрањене теме историјског тренутка. У први план истиче породицу, њене вредности и мане, као темељ једног друштва у виду есенције која спаја и разара. Забрањена љубав, уговорени бракови, пожуда, али и свеприсутна уметност, као историјски тумач времена у коме је настала. Памук пише квалитетно, без намере да подилази читаоцу савременом технологијом, сензацијом или квази културом. Колико има поштовалаца исто толико има и оних који не воле да читају његове књиге пуне описа и детаља. Квалитет у књигама донео му је нобела за 2006. годину. Од значајних дела истичу се: Зовем се црвено, Нови живот, Џевдет- бег и његови синови, Ц...

Питање, које сваки прави љубитељ књижевности никада не поставља је да ли је боља књига или филм, нећу поставити ни у овом случају, али ћу се осврнути око питања да ли је филм бацио ново светло на ову књигу и учинио је бар за дебелу нијансу популарнијом, траженијом и култнијом. Познати филм Ридли Скота „Блејд Ранер“ из 82. године са Харисон Фордом и предобрим Рутгер Хауером представља достојну екранизацију књиге и представља у својој грани уметности такође култно остварење, које је добило сјајан наставак пре пар година у виду Блеј Ранер 2049 са Рајан Гослингом и опет Харисон Фордом. Иако филмови прихватају основну причу као и неколико других елемената они не представљају верну адаптацију књиге. Књига је послужила као одливак за изглед дистопијске будућности у филму и иако деле заједничке корене у суштини представљају различита бића у различитим медијима. Фантастични писац многобројних СФ књига није се служио ни у овом делу футуристичким технологијама, незамисливим бићима и другим чудеси...