Некако у доба опчињености Мишимом појавила се једна шарена књига неког непознатог јапанског аутора, ставили су га у контекст са Мишимом, и наравно то је био довољан разлог да се безглаво залетим и купим књигу тог новог и мени непознатог јапанског писца. Истина контекст је био једноставан, и Мишима и Мураками, који је након књиге постао мени познат, долазили су из Јапана и продали су безгранично много књига, али друге контекстуалне сличности нису имали. Након два дана волео сам Шимамото, онако са дозом презира како свака велика љубав обичава, као и Муракамија и све што долази из Јапана. И након неколико прочитаних Муракамијевих књига, ова књига је највољенија, Шимамото најжељенија, а ритам џеза најзаноснији. Књига одише тишином, тишином усамљеног мушкарца у велеграду, који воли да слуша џез, опседнут мистериозном женом са смрћу у очима. Овога пута то је Хаиме, срећно ожењени средовечни мушкарац, који пролази кроз кризу средњих година. Он је срећан, има жену која га воли, власник је два ...
Stroga Književnost